ПАО ПЛАФОН ДОМУ ПИСАЦА

НАДЛЕЖНИ НЕ ПОЧИЊУ СА ОБЕЋАНОМ РЕКОНСТРУКЦИЈОМ ЗГРАДЕ У ФРАНЦУСКОЈ 7

Јанковић: Ово је илустрација опште слике стања у којем се данас налази српска култура

Д. Богутовић

Већ годинама трају договарања, преписка обећања за обнову крова дела фасаде зграде Француској 7, која све више пропада али решење још није на видику. После неколико прокишњавања, пре три дана појавила се рупа на плафону, што је био повод да „станари“ Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво Удружење књижевних преводилаца Србије затраже разговор Заводу за заштиту споменика културе Града Београда. Писмо су потписали председници Милош Јанковић (УКС), Ненад Милошевић (СКД) Душко Паунковић (УКПС).

Подсећајући да је зграда кућа Милана Пироћанца проглашена за споменик културе првога реда, Милош Јанковић, за „Новости“, истиче:

Нажалост, догодило се, засад срећом само делимично оно на шта смо упозоравали свих ових година чему је ваш лист више наврата опширно аргументовано писао. Наиме, очекивању да надлежни државни органи отпочну са реализацијом онога што су сами најавили представили као готову ствар са отпочињањем радова фазне реконструкције зграде Француској 7, за шта су средства буџетски опредељена што су сва три наша репрезентативна уметничка удружења јавно поздравила, додуше уз ограду да се надамо да ће то тако стварно бити стигло се дотле да се још један део крова урушио, што је резултирало отварањем велике рупе на плафону, због чега су просторије УКС поново биле поплављене пре неколико дана. Дакле, са радовима не да се није почело, него, по свему судећи, јер буџетска година је на крају, као грађевинска сезона, неће ни бити ништа од њих.

Догодиће се оно на шта смо упозоравали окончаће се овај игроказ „доброј намери вољи“ надлежних повраћајем неутрошених средстава буџет, верујемо њиховим преусмеравањем „много потребније пројекте“ него што је то очување обнова зграде која је државно власништво која је, као непокретно културно добро, под заштитом закона. Писали смо градском Заводу за заштиту споменика културе, сва три удружења, са жељом да нас бар они информишу томе шта се догађа, када то већ не чини ресорно надлежно министарство, Министарство културе. Чекамо одговор, који, по свему судећи, неће стићи, наводи Јанковић додаје:

– И овај случај, вези са зградом Француској 7, само је илустрација опште слике стања којем се данас налази српска култура. Најшире схваћено, може се описати као немар, небрига, некомпетентност, сујетна ташта умишљеност, немање осећаја за истинске културне (па све друге, моралне нарочито) вредности, без обзира на пропагандистичку, таблоидима на глашавану „посвећеност“ очувању, неговању развијању баш тих таквих вредности традиција, као непоседовање било какве реално осмишљене планиране, спроводиве, одрживе примењиве визије, плана, идеје, уз клептократију партијско кадрирање култури установама културе, ненаменско, несврсисходно по многим параметрима, па законски спорно, трошење ионако скромних буцетских средстава предвиђених за културу, карактеристике су онога што је тренутна, актуелна културна политика Србији.

То је, истине ради, да не буде забуне, нити да ово добије конотацију коју не желим да има која никако не одговара истини стање које траје већ две по деценије, без обзира на политичку „гарнитуру“ која се култури уметности Србији старала или се стара тренутно, закључује председник УКС

Кућа са богатом историјом

ЗГРАДА Француској била је породична кућа Милана Пироћанца, председника тадашње владе тадашње Српске напредне странке, сазидана је 1886. године. Од 1900. До 1914. ту је била Амбасада Турске (Отоманске империје), за време окупације Великом рату, од 1915. до 1918. њој су становали високи аулроугарски официри. Од 1919. до 1937. била је Амбасада САД, од 1937. до 1941. седиште Аутомото клуба Краљевине Југославије, периоду 1941-1945. њој су живели официри Гестапоа. После Другог светског рата, од 1945. је била седиште некадашњег Савеза писаца Југославије (председник Иво Андрић) Удружења књижевника Србије (председница Исидора Секулић).