април 2025, Соња Ћирић
Вест да ће зграда Удружења књижевника у Француској 7 бити реконструисана, иако је нису добили од Министарства културе, писци сматрају као победу двадесетогодишњих настојања да им се кров и зидови не уруше
Удружење књижевника Србије добило је потврду (31. марта) из Завода за заштиту споменика културе града Београда да је „реализација пројекта Реконструкција крова и дела фасаде зграде планирана до краја 2025. године“.
То је изузетно лепа вест, јер пре свега значи да се зграда УКС-а у Француској 7 у Београду, која је споменик културе, ипак неће урушити и неког повредити.
Мала победа
Удружење књижевника Србије је најстарија уметничка, еснафска и струковна организација на Балкану. Ове године обележава (прецизније би било рећи: планира да обележи јер новац од Министарства културе нису добили) велики јубилеј – 120 година од оснивања. Последњих двадесетак година упозоравају надлежне да боравак у њиховој згради, у којој се између осталог годишње одржи 250 трибина и књижевних вечери, није безбедан.
„Вест о почетку санације зграде доживљавамо као малу победу“, каже за портал „Времена“ Милош Јанковић, председник Удружења књижевника.
Министар културе Никола Селаковић је Јанковићу у телефонском разговору 20. децембра прошле године рекао да се очекује одобрење Владе од 30 милиона динара Заводу за заштиту споменика културе, као носиоцу посла, за прву фазу санације и реконструкције зграде. Али од тад им никаква званична потврда о томе није стигла.
„Све до овог дописа Завода па је зато сматрамо званичном, иако није стигла од Министарства“, каже Милош Јовановић.
Власник и корисник зграде
Министарство културе је престало да комуницира са Удружењем књижевника некако баш у време кад су књижевници подржали студенте у блокади.
Дакле, УКС је из дописа Завода за заштиту споменика културе града Београда. сазнало да је Министарство културе крајем 2024. склопило Уговор са Заводом о суфинансирању пројекта Реконструкције крова и дела фасаде у Француској 7, да су средства пренета Градском секретаријату за културу, и да је у току процедура да се иста пренесу Заводу за заштиту споменика културе града Београда.
Ово пребацивање из републичког у градски буџет је последица, условно речено, постојања два власника зграде.
Наиме, власник зграде је Република Србија, с обзиром да је зграда споменик културе, а корисник је Град Београд.
Милош Јанковић подсећа да је „1945. године Митра Митровић тадашња министарка просвете одредила да се новац од закупа зграде даје Удружењу како би га користио за одржавање зграде, али нам је 2002. то одузето, и од тад закуп простора који користи ресторан Клуб књижевника припада Граду.“
Јанковић каже да се „нажалост ни претходне власти нису бринуле о згради, а не само садашња“ и као једини светао тренутак наводи одлуку Горана Весића из 2021, у време док је био заменик градоначелника, да се током три године одвоји по 30 милиона за санацију зграде.
„Међутим, како је дошао Александар Шапић на власт, тако је та одлука поништена“, каже Јовановић.
Гаранција
Додаје и да то што ће новац бити пребачен Заводу за заштиту споменика културе како би могао да почне радове „не значи и да ће тај новац бити употребљен за ту намену, али за сад ипак немамо никаквог разлога да сумњамо“. Каже и да „без обзира да ли се слажемо или не са начином како води културу земље, министар Никола Селаковић је први од његових претходника који је имао слуха за нашу зграду.“
У допису Завода за заштиту споменика културе пише да је „као прва фаза реализације радова планирана реконструкција и санација крова, кровне конструкције и дела фасаде у зони крова. Пропадање крова, кровног покривача и кровне лимарије у великој мери су допринели општој девастацији фасаде објекта, јер су оштећења на њима омогућавала продор атмосферских вода у тавански простор и прокишњавање кроз тавански конструкцију у сам простор објекта. Овим радовима би се зауставило даље пропадање фасаде, чија би обнова била реализована у оквиру друге фазе. Такође, у току је припрема све потребне документације – документације за добијање дозвола за извођење радова, документација за спровођење поступка јавне набавке за избор Извођача радова, документација за спровођење поступка јавне набавке за избор Извођача радова и Стручни надзор.“
Зграда у Француској 7 у којој је Удружење књижевника Србије, сазидана је 1886. године и била је породична кућа Милана Пироћанца, председника тадашње владе и тадашње Српске напредне странке.
Затим је била Амбасада Турске (Отоманске империје), за време Великог рата у њој су становали високи аустроугарски официри, после тога је била Амбасада САД, од 1937. до 1941. седиште Ауто-мото клуба Краљевине Југославије, а током Другог светског рата у њој су живели официри Гестапоа.
Од 1945. је постала седиште некадашњег Савеза писаца Југославије (председник Иво Андрић) и Удружења књижевника Србије (председница Исидора Секулић).
Данас су у овој згради сва три репрезентативна удружења у култури за поље књижевности – УКС, Српско књижевно друштво и Удружење књижевних преводилаца Србије.
Извор: https://vreme.com/kultura/udruzenje-knjizevnika-prvi-znak-da-ce-francuska-7-biti-sacuvana/
