Уз фотографије мемле, влаге, пуцања зидова, натопљеног паркета водом у здању које је проглашено културним добром у самом центру Београда, у Француској 7 прошлог јуна упућен је апел Удружења књижевника Србије за спас.
Упркос упозорењу да тако изгледају просторије Удружења књижевника Србије, зграде која се распада и чији ће кров да се уруши, а да никога није брига и поред свих молби, жеље да сарађуу, буду конструктивни, да „не таласају“, и констатацију да такво стање „угрожава животе“ ништа се није предузело. И недуго потом, након обилних падавина, здање је додатно руинирано – плафон је процурео, вода је била до глежњева, намештај урнисан, рачунари и телефони нису радили, фасада из Симине и Француске улице отпадала…
Председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић састао се прошлог јула с министром културе Николом Селаковићем и договорен је тад „проактиван приступ након утврђивања имовинско правне надлежности над зградом, архитектонским бисером у центру Београда и културно-историјским материјалним наслеђем где су столовали Андрић, Црњански, Скерлић, Исидора Секулић…“
И након готово девет месеци коначно се назире бар трачак наде… Наиме, Удружењу књижевника Србије стигао је допис од Завода за заштиту споменика, датиран на 31. март, у ком се наводи да је „Министарство културе крајем 2024. склопило уговор са Заводом за заштиту споменика кутуре града Београда о суфинансирању пројекта Реконструкција крова и дела фасаде у улици Француска 7. Средства су пренета Граду Београду – Секретаријату за културу и у току је процедура да се иста пренесу Заводу“. Реализација пројекта реконструкције, како се још прецизира, планирана је до краја 2025. а о самом термину почетка извођења правовремено ће обавестити.
Председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић подсећа за Нова.рс да је зграда у Француској 7 направљена још 1886. године и да је под заштитом закона, односно да представља културно добро. Власништво је Репубике Србије, а још од 1945. године дом је српских писаца. Сва три репрезентативна удружења у пољу књижевности – Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво и Удружење књижевних преводилаца Србије „седе“ на адреси Француска 7.
– Оно што се прошлог лета догодило последица је вишедеценијског немара. Од 2000. године надлежни су престали да воде бригу о овој згради која је споменик културе. Ми смо били упорни, и већ 25 година покушавамо да размрсимо правно замешатељство – да ли је надлежна република Или град. Јер, град је корисник и убира средства од закупа ресторана „Клуб књижевника“ (у башти, приземљу и подруму зграде, прим.аут), а република је власник. Република каже – ми јесмо власник, али нисмо корисник. А корисник каже – да, ми јесмо корисници, али нисмо власници, те не можемо да улажемо у нешто што није наше власништво. И после 25 година неодржавања, неулагања, немара, небриге део крова се урушио и дошло је прошлог лета до поплаве. И седам дана смо покушавали да осушимо све, нису нам радиле телефонске линије, интернет везе…. Ми смо се тад поново обраћали свима. Мислим да смо послали око 87 дописа надлежнима, од Општине Стари град, Дирекције за имовину до Републике Србије, од Градског секретаријата за културу до Министарства културе… Наравно, нико ништа није радио – сећа се Јанковић.
И тек сад, како се нада, та борба је уродила плодом.
– Добили смо, на наш упит, од Завода за заштиту споменика културе допис да су с Министарством културе потписали уговор. По том уговору они ће бити носилац посла и надзорни орган, а у првој фази је намењено 30 милиона динара за хитну реконструкцију крова и кровних греда. Највећи проблем и јесте настао због тога што је део крова урушен. Надам се да ће ускоро и приступити радовима. Уједно, изражавамо захвалност, у име сва три удружења, што нас је неко коначно – Министарство културе и министар Селаковић, чуо, и учинио практичан корак да се оно што је државно власништво сачува од пропадања, јер је то уосталом у надлежности државе. Разумем да све мора фазно да се ради. Ако кров залечимо, већ би тиме било спречено даље пропадање. Јер, зграда је и унутра прилично урушена због воде која је продрла, зидови су још увек пуни влаге. То се може санирати, како и стоји у допису, радовима на санацији крова који би требало да се окончају до краја ове године. Захваљујем се, и надам се да се неће ништа непланирано догодити.
Упитан да ли је 30 милиона динара, колико је опредељено, довољно за санирање крова, Јанковић подсећа на ситуацију од пре четири године кад је Горан Весић обећао помоћ, да би доласком Александра Шапића све било стопирано:
– Град Београд, кад је заменик градоначелника био Горан Весић, је 2021. године платио милион и 760.000 динара за израду пројекта санације, адаптације и рестаурације читаве зграде. Наравно, и фасаде, и балкона према Француској и Симиној који представљају опасност. Процена је била да би то коштало 90 милиона динара. Претпостављам да би, сходно инфлацији и расту цена, износ сада био много већи, али верујем да би ових 30 милиона бар у првој фази требало да буде довољно да се спречи даље пропадање крова, а самим тим и унутрашњости зграде. А, после, ако је у плану, може се ићи на то да се цела зграда, ово непокретно културно добро првог реда, које ужива законску заштиту, среди.
На питање у каквом су сада стању просторије здања у центру града у којима се одржавају трибине, књижевне вечери, сусрети писаца, председник УКС одговара:
– Део плафона у једној сали се урушио, било је воде 20 или 30 центиметара, све је било мокро, два-три компјутера су пропала, телефонске линије нису радиле… У другој просторији је велики део плафона отпао, види се чак и таван, у трећој је зид пукао. Било је, заиста, драматично. Сада је само још горе, иако током јесени и зиме није било великих падавина – прича Јанковић, а осврће се и на прошлогодишње спекулације да постоји могућност да то здање у Француској 7 буде продато и убудуће намењено за комерцијалне, хотелско-угоститељске сврхе:
– Пошто је деловало као да је пуштено да се зграда урушава и сам сам у једном од интервјуа изразио бојазан да је чека нека друга судбина. Међутим, најновији развој догађаја побија те спекулације. Пошто је опредељено 30 милиона динара, како нас је и обавестио Завод за заштиту споменика, мислим да ће коначно бити предузети кораци да сви српски писци и преводиоци окупљени у репрезентативним удружењима, дакле сви који се у Србији баве књижевношћу имају дом какав заслужују.
С обзиром да се чека избор нове владе, а самим тим и новог министра културе, Јанковић не мисли да ће се с евентуално новим лицем на челу Министарства културе нешто драматично променити кад је посреди културна полика:
– Поготово не очекујем да се нешто измени у издвајању средстава за културу. Та средства су и иначе недовољна, а недавно су додатно умањена. „Препакивањем“ буџета 370 милиона динара намењених за пројекте, скинуто је. Дакле, нема новца за финансирање бог зна каквих културних садржаја. А 0,67 одсто, колики је буџет за културу, је драматично мало узимајући у обзир да је у тај проценат укључено инвестиционо и текуће одржавање установа културе које су од националног значаја. Наравно да је потребно финансирати Народно позориште, Народну библиотеку Србије, Народни музеј, али у све то су укључене и плате запослених у установама културе. Кад саберете инвестиционо и текуће одржавање, плате запослених ви, у ствари, немате 0,67 одсто. Зато смо апеловали да се буџет повећа бар на један одсто.
Удружење књижевника Србије је крајем прошле године подржало протесте, саопштивши како „очекују да носиоци власти на свим нивоима и у свим надлежним органима испуне све аргументоване и оправдане захтеве студената“. Уз остала репрезентативна удружења оптужило је у фебруару Министарство културе, којем је Влада Србије одузела 371 милион динара, да „свесно жртвује интересе културе ради политичких циљева“. После свега, Јанковић наглашава да се УКС залаже за строго институционални приступ.
– Свако је од чланова Удружења књижевника Србије могао је да иде на протесте, колективно нисмо. Али, јесмо готово сваких седам дана дописима указивали Министарству културе да не сме да дозволи смањење износа за поверене послове. Али, смањили су. Указивали смо им да креирање културне политике мора бити константно. Џабе сви акциони планови, све стратегије ако их у пракси не реализујете. УКС, као и већину од 34 репрезентативна удружења у Србији, море исте бриге. Али, стриктно се залажемо за разговоре с Министарством културе не бисмо ли их натерали да промене визуру којом третирају културну стварност у Србији.
Покушаће зато да буду конструктиван партнер и кад буде формирана нова влада и знали ко је министар културе:
– Аргументима ћемо покушати да укажемо на грешке. Ако буде хтео било ко да нас чује…
Ове 2025. навршава се значајна годишњица – 120 година од оснивања Удружења књижевника Србије. Упитан како ће је обележити, Јанковић одговара:
– Ми јесмо најстарије уметничко, еснафско и струковно удружење на Балкану. Основани смо 1905. године а први председник је био Симо Матавуљ. Поводом јубилеја смо се обратили ресорном министарству, кандидујући за средства пројекат који би укључивао свечану академију, израду монографије, документарног филма, одржавање 63. Београдских међународних сусрета писаца. Ти сусрети су старији и од Битефа, Бемуса, Белефа, а никада нису били препознати као манифестација од значаја за ову земљу. Надамо се да ће нас држава финансијски подржати, ако не – покушаћемо својим средствима да се снађемо. У сваком случају потрудићемо се да то буде достојно и достојанствено.
Више од две године Јанковић је на челу Удружења књижевника Србије и за крај га питамо да ли је некад у протеклом периоду помислио – Шта је мени ово требало?
– То помислим сваки дан – каже кроз смех Милош Јанковић који ће 14. априла у 19 часова у Свечаној сали УКС-а представити књигу изабране поезије „Споменик“ поводом 40 година стваралаштва.
Бонус видео: Поплављене просторије УКС
Извор: https://nova.rs/kultura/opredeljeno-30-miliona-dinara-za-rekonstrukciju-francuske-sedam/
