ПЕСНИЦИ СУ ПОЗВАНИ ДА ОТКРИВАЈУ ТАЈНУ

У уторак, 25. јула 2022. године, у својим просторијама, у Француској 7 у Београду, Удружење књижевника Србије је прославило славу – помен Икони Пресвете Богородице Тројеручице. Пресекавши славски колач, скуп је пригодном беседом поздравио Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски, господин Порфирије.

• Радујем се што имам прилику да честитам славу Удружења књижевника Србије, помен Иконе Тројеручице која је проистекла из руке светог Јована Дамаскина, који је био писац, књижевник и песник у исто време, – рекао је патријарх српски, господин Порфирије, започевши поздравну славску беседу упућену члановима Удружења књижевника Србије. 

Поред српског Патријарха, г. Порфирија у славском обреду су учествовали и архијерејски намесник други београдски протојере-ставрофор Бранко Топаловић, први парох при Саборној цркви Светог aрхангела Михаила и протојереје Александар Михаиловић, пожаревачки свештеник, а као гост на слави и почасни члан УКС-а, био је и старешина манастира Рибница, монах Арсеније.

Након што се 2001. године Удружење књижевника Србије обратило Светом архијерејском Синоду Српске Православне Цркве са молбом да се одреди слава које ће ово Удружење убудуће славити, одлука Синода, на челу са тадашњим Патријархом Српским Павлом, била је да то буде помен Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Од тада се сваки 25. јул у просторијама Удружењ књижевника србије, у Француској 7 у Београду, обележава ова слава.   

         –  Радујем се што имам прилику да честитам славу Удружења књижевника Србије, помен Иконе Тројеручице која је проистекла из руке светог Јована Дамаскина, који је био писац, књижевник и песник у исто време.  Међу свим људима који су позвани да буду песници, према узору по којем су створени, као слика и прилика Божја, – истакао је патријарх српски г. Порфирије у надахнутом обраћању – постоје и они који имају посебан, додатни дар да буду песници, да буду писци, да буду књижевници, али пре свега да буду поете, управо у смислу откривања тајне која је уткана у творевину, али и у само људско биће. За разлику од науке која је позитивистичка, која је сва у математици, која се мора измерити да би била наука, песнички се дар не може измерити, јер је позван да понире у тајну, да се храни тајном, да црпе из тајне спознају која није позитивистичка, која није математика, која није физика, већ је одблесак, а у исто време и траг који води у метафизику. Песник је онај који познаје надумну тајну, тајну која се може спознати али никада исцрпсти у тој спознаји… – рекао је патријарх српски, господин Порфирије, започевши тако поздравну славску беседу упућену члановима Удружења књижевника Србије. 

Овогодишњем домаћину славе, угледном српском књижевнику, након речи које је упутио скупу, г. Мирославу Раичевићу, додељена је грамата Иконе Богородице Тројеручице – заштитнице српског песништва.

Наредне године, као домаћин славе, госте ће са представницима СПЦ, дочекати књижевник и секретар Удружења параплегичара Београда, Вукоман Бошковић.

 Након чинодејствовања, за софром, Његова Светост се задржао у разговору са књижевницима којом приликом су поменуте све теме значајне за садашњи тренутак српског народа, као и  просперитетније будућности.            

Наредне године, као домаћин славе, госте ће са представницима СПЦ, дочекивати књижевник и секретар Удружења параплегичара Београда, Вукоман Бошковић.

Потпис за фотографију на којој Његова светост чита „Књижевне новине“:

Његова Светост Патријарх Српски г. Порфирије је одвојио време и да прелиста нови број „Књижевних новина“, гласило Удружења књижевника Србије који излази дуже од седам деценија.

Аутор свих фотографија, са уступањем ауторских права: Божидар Витас

Антрфиле

О чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице

Богородица Тројеручица је најспомињанији лик у нашој књижевности, а њену икону насликао је св. Јован Дамаскин, један од највећих песника у историји Цркве. Величину Дамаскиновог песништва најбоље осликава чињеница да је он написао богослужбену књигу Октоих или Осмогласник, као и многобројне црквене каноне, па се уз Андрију Критског, сматра утемељивачем канона као црквене форме песништва. Свети Јован Дамаскин је свој монашки живот провео у Лаври светог Саве Освећеног, где сазнаје да је овај светитељ, пред своје упокојење, тражио да се његов игумански штап („патерница“) причврсти уз његов гроб, прорекавши да ће у будућности као поклоник Лаври, доћи један царски син његовог имена, тј. Сава, и да ће приликом његовог поклоњења гробу, причвршћена „патерница“ пасти на земљу. То се и догодило након пет векова, 1217. године, када у Лавру долази царски син из манастира Хиландара. Како се поклонио гробу св. Саве Освећеног – тако је патерница пала. Био је то српски монах, Свети Сава коме је монаштво Лавре након тог догађаја даривало ову чудотворну Икону Богородице Тројеручице, а коју је он донео у Србију.

Пресвета Богородица Тројеручица је већ вековима најпоштованија икона манастира Хиландар.