Читајући чудесну „песму“ уваженог колеге Јеремије Лазаревића „УКС као брвно“ нисам могао остати равнодушан према његовој књижевној величини. Посебно ме импресионирају: постојаност духа и риме / када помиње УКС име / и неке љиге / које пишу памфлет књиге. Јер човек слабијег духа и талента би иступио из таквог УКС, али Јеремија „стоји постојано кано клисурине“ и прпошно одолева искушењу да напусти брвно. Тако племенит напор да искаже себе као „неприкосновеност брвна“ на коме јарце „рогате ил шуте“ он смешта тамо где „нарави исправно тресну“ заслужује неко признање УКС. Ако немамо пригодно признање треба ова песма да нам буде повод да га установимо, рецимо „Повељу за љиге које бране памфлет књиге“. Ево те песме из које: као кад отвориш чесму, / Јеремијине риме те тресну.
УКС КАО БРВНО
Када се на уско брвно
попну исте нарави
и укрсте се
било као рогате
ил шуте
само брвно
остаје исправно
а нарави тресну
где им је и место
у случају где је
писац напао писце
књигом
а писци искључили
писца због
књиге
часна је
неприкосновеност
брвна
Ту је и једна блистава „litentia poetica” аутора, јер није реч о књизи, већ о уличарском памфлету, али управо то доказује његову поетску незнавеност, јер је способан да метафором „књига“ обухвати оно што уман не може да схвати осим као памфлет. Зато, молим УО УКС да установи награду „Повељу за љиге које бране памфлет књиге“ и предлажем да први себељуб те награде буде наш врли колега Јеремија Лазаревић.
Драган Мраовић
