Uncategorized

О Удружењу

Удружење књижевника Србије најстарија је и највећа књижевничка организација у земљи. Најпре се звало Српско књижевничко друштво. Основано је 1905. године. Симо Матавуљ је био први председник, Јован Скерлић секретар, а међу првим члановима су Алекса Шантић и Јован Дучић. После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године као Друштво српских књижевника, а за председника је изабран Борисав Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као Удружење српских књижевника и водио га је Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најприближније данашњем – Удружење књижевника Народне Републике Србије. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић.

Удружење књижевника Србије и касније су водили најистакнутији српски писци – Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М. Јеремић,  Зоран Глушчевић,  Иван В. Лалић, Матија Бећковић, Александар Петров, Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, а данас га води Милован Витезовић. Својевремено је Удружење књижевника Србије било међу најактивнијим члановима Савеза писаца Југославије.

Удружење књижевника Србије данас има више од хиљаду петсто чланова, а један од разлога његове масовности јесте тај што је током ратних деведесетих година прошлог века чланство Удружења значајно увећано доласком писаца са Косова и Метохије, из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе. Па и данас, многи српски писци из тих средина желе да постану чланови Удружења књижевника Србије, што им омогућава и Статут Удружења. Поред тога, око три стотине српских писаца из расејања – из Немачке, Француске, Швајцарске, Шведске, Канаде, Аустралије, Аустрије, Румуније, Америке, Мађарске, такође су постали чланови Удружења књижевника Србије, чиме је знатно ојачана њихова неопходна веза са матичном културом, језиком и књижевношћу.

Књижевне заједнице Удружења књижевника раде широм Србије – у Врању, Лесковцу, Крушевцу, Сомбору, Руми, Суботици, Смедереву, Нишу, Чачку, Лозници, Ужицу, Јагодини, Неготину, Пожаревцу – Малом Црнићу, Прибоју, као и градовима у иностранству: Торонту, Стокхолму, Паризу, Темишвару, Франкфурту…Посебно је интензивна сарадња са Друштвом књижевника Косова и Метохије са седиштем у Косовској Митровици.

Удружење књижевника Србије има и више од педесет чланова српских, иностраних и међународних академија уметности, као и шездесетак добитника највишег националног признања за допринос развоју културе у Србији.

Рад Удружења књижевника Србије мора се посматрати кроз два периода. Први се односи на рад Српског књижевничког друштва, односно Удружења српских књижевника, од 1905 – 1941. године, и други од 1945. до данас.    

О раду удружења српских књижевника у претходним периодима, од 1905 – 1945. нема много података. Највише је писано о Српском књижевничком друштву из 1905. године, а нешто мање о Удружењу српских књижевника између два светска рата, када се активност Удружења често одвијала и преко ПЕН-а, новоосноване међународне асоцијације писаца. Податке о раду и разноврсним активностима удружења књижевника у ранијим временима оставили су у књижевним часописима и листовима многи тадашњи писци, они пре Првог светског рата – Јован Скерлић, Павле Поповић, Риста Одавић, Никола Антула, Драгутин Илић, Велимир Рајић, Милутин Ускоковић, као и они из међуратног периода – Брана Цветковић, Велимир Живојиновић Масука, Ђуро Гавела и други. Драгоцене информације налазе се и у краћим чланцима у ондашњим београдским дневним листовима и књижевним часописима.

У биографијама наших познатих писаца који су били чланови управа Удружења у различитим временима нема, међутим, много података, или се подаци о томе помињу само узгредно. Нешто детаљније је о Српском књижевничком друштву и о раду његовог првог председника писао Голуб Добрашиновић у оквиру биографије Симе Матавуља.  Важни подаци налазе се и у монографији Удружење српских писаца 1905 – 1945 коју је приредио Милован Богавац, а објавила компанија Вечерње новости.

О времену од 1945. године па до данас о раду Удружења књижевника Србије такође је мало писано. Поједини подаци о раду најчешће су давани поводом годишњих скупштина Удружења, затим Међународних сусрета писаца, доласка познатих страних књижевника у Београд и неких значајнијих културних и друштвених активности Удружења, нарочито у вези са активностима Трибине у Француској 7, у којима су учествовали многи његови чланови.

Многи кућу српских писаца сматрају местом слободоумности, интелектуалне храбрости и великих идеја.

Зграду Удружења књижевника Србије у Француској 7 пројектовао је архитекта Јован Илкић за председника Владе Србије, Милана Пироћанца (1837-1897). Радови на изградњи ове куће завршени су око 1885. Међутим, Пироћанац се у њу уселио као адвокат, јер у међувремену његова Влада 1883. није добила поверење народа.

 „Паладијевски“ прозор

Слободан Гиша Богуновић у својој књизи „Архитектонска енциклопедија Београда 19. и 20. века“ пореди Илкићев пројекат за зграду у Француској 7 са стилом чувеног италијанског архитекте Андрее Паладија (1508-1580). Он истиче да је архитекта на кући извео своју варијанту класичног мотива „серлијане“ – венецијанског, односно „паладијевског“ прозора. То потврђује да овом генијалном архитекти нису биле стране тековине архитектонске историје. Илкић их је у потпуности прихватио и постао предводник домаћег „еклектицизма“, односно естетичке обнове архитектонског наслеђа. Зграда је грађена у неоренесансном стилу са богатом декорацијом на фасадама и у ентеријеру. Фасаде су оживљене профилисаним венцима и фино обрађеним детаљима око портала, прозора и средишњег балкона на спратном делу. Зграда има подрум, приземље и спрат. У другој половини 20. века кућа Милана Пироћанца постала је Дом српских писаца. У њему се више деценија налазе просторије Удружења књижевника Србије.

Повезани чланци

децембар 10, 2021

58. Београдски међународни сусрети писаца

У старом здању Конака кнегиње Љубице, 1. октобра, отворени су 58. Београдски међународни сусрети писаца. Сусрете је свечано отворио заменик […]

Прочитај више
новембар 26, 2021

ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ ЦВЕТА – ДОСТОЈАН ПАМФЛЕТА

Читајући чудесну „песму“ уваженог колеге Јеремије Лазаревића „УКС као брвно“ нисам могао остати равнодушан према његовој књижевној величини. Посебно ме […]

Прочитај више
новембар 19, 2021

Милош Јанковић, заменик председникa УКС-а на отварању 58. Београдског међународног сусрета писаца

Поздравно обраћање господина Милоша Јанковића, заменика председника Удружења књижевника Србије, на отварању 58. Београдског међународног сусрета писаца, у Конаку кнегиње […]

Прочитај више
Пријава на емаил билтен