Књижевне новине, данашње гласило Удружења књижевника Србије, бележи традицију од 70 година излажења. Први број појавио се из штампе 17. фебруара 1948. године, а уредили су га револуционар Јован Поповић и надреалиста Милан Дединац. Првих неколико година Јован Поповић се потписује као одговорни уредник, а у редакцијски састав улазе истакнути писци који накратко или дуже обављају уредничку функцију: Душан Костић, Милан Богдановић, Скендер Куленовић, Ристо Тошовић, Танасије Младеновић, Душан Матић, Чедомир Мирковић, Милош И.Бандић и Зоран Глушчевић.
На одговорним пословима у Књижевним новинама, као главни и одговорни уредник и директор био је најдуже Танасије Младеновић (1954- 1968), који је делио судбину овог књижевног и друштвеног листа. Од почетка, и дуго касније, Књижевне новине су биле званично гласило Савеза књижевника Југославије, да би, потм, прерасле у гласило Удружења књижевника Србије. Југословенски карактер обезбеђивали су му не само објављени књижевни садржаји већ и састави редакције, уређивачких одбора и издавачких савета. Али, делио је и судбину ондашњег идеолошки снажно обојеног друштва. Због својих садржаја поједини бројеви су забрањивани, смењивани уредници и целе редакције, чиме су спутаване, бар привремено, уметничке слободе.
Од седамдесетих година водећу уредничку функцију вршили су филозоф Драган М.Јеремић, затим књижевници Милисав Савић, Милутин Петровић, Миодраг Перишић, Петар Цветковић, Предраг Драгић Кијук, до садашњег главног и одговорног уредника Мића Цвијетића, доктора књижевних наука, песника, књижевног критичара, путописца и преводиоца.
У Књижевним новинама од самих почетака и све деценије касније, сарађивали су најпознатији српски и југословенски писци: Исидора Секулић, Иво Андрић, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Милорад Панић- Суреп, Ото Бихаљи-Мерин, Миодраг Павловић, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Блажо Конески, Славко Михалић, Славко Јаневски, Стеван Раичковић, Изет Сарајлић, Јара Рибникар, Александар Вучо, Борис Пекић, Данило Киш, Момо Капор, Радомир Константиновић, Зуко Џумхур, Миодраг Булатовић, Томаж Саламун, Слободан Шнајдер…
Лист није био без уплива политике и идеологије, али је одиграо и незаобилазну улогу на освајању уметничких слобода и на демократизацију друштва. Његова улога је, ипак, књижевна; сведочанство је књижевног и културног живота, њихових токова, процеса и преображаја.
Гордана Влајић, главна и одговорна уредница
О Шредингеровој мачки и успешној пловидбиХвала претходном уредништву. У рундавим временима успели су не само да опстану већ и да учине крупне помаке: да уз помоћ Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ дигитализују досадашња издања, да створе мрежу квалитетних сарадника, да не деградирају времешну 77-годишњу „госпођу Књижевну новину”… Све то новој уредничкојм посади посао чини лакшим.
Након 77 година од покретања „Књижевних новина” за главног и одговорног уредника је изабрана – жена. Управни одбор је том приликом показао храброст и виспреност: у години када су изостала и градска и републичка буџетска давања – само жена уме да зготови ручак ни од чега.
* * *
Нека остане забележено да сам први уводник написала на огромном броду на којем сам се обрела захваљујући чињеници да ми је син морепловац, па је, испунивши услов (десет година непрекидног рада за исту компанију), недавно добио право да на брод позове члана најуже фамилије. Тако сам доспела на грдосију, на крузерски колос виши од десетоспратнице. Дочекавши ме, син ми је рекао: „Не брини. На овом броду све док су таласи до седам метара можеш и билијар да играш.”
Верујем младима. И стручнима. Зато ме од тог тренутка не занима колики су таласи. Пловим и пишем. С редакцијом коју представљам у импресуму сваког броја, знам да допловљавамо до циља: још квалитетнијих новина, тиражнијих, ангажованијих, цитиранијих и траженијих.
Не брину нас Шредингерове мачке. Никад их није било више живих и истовремено мртвих, чини се. Ту негде је предност „Књижевних новина”. Замјаукати о нечему, упркос. И не замјаукати о било чему, упркос. Ваља поентирати.
Одлучујем се за Сартра: само онај ко не весла има времена да љуља чамац.
Сви заинтересовани сарадници могу слати своје прилоге на е-маил адресу Књижевних новина – knjizevnenovineuks@gmail.com . Молимо да у предмету (subject) прво наведете своје презиме, што ће олакшати претрагу текста за штампу.
Књижевне новине излазе месечно, цена износи 100 динара, годишња претплата за појединце 800, за организације 2400 динара, за иностранство 50 евра, авионом 70 евра.
Претплату можете извршити уплатом на текући рачун Удружења књижевника Србије: 205-200273-87 Комерцијална банка, са напоменом: за претплату.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ јул–август 2026.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ мај–јун 2026.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ март–април 2026.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ јануар–фебруар 2026.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ новембар–децембар 2025.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ септембар–октобар 2025.